Zivot je...

Misterija... sta li je.... pomodarstvo mislim da je to, da se svi smore sto im je rodjendan! Mislim da su mnogo gledali americke serije i filmove gde svaki put drame zbog 30, 28, 25... i da to rade tamo neke iskreveljene, namazane cice bilo bi me bas briga... nego se to uvuklo i u moj neposredan krug... porodice, rodjaka i prijatelja... a ja jedva cekam svoj rodjendam i radujem se svakom 18. oktobru kao neko malo dete, i lepo me svi gledaju kao da sam luda... a mene bas briga jer ne volim svoj rodjendan zbog poklona i sto sam tog dana u centru paznje nego eto jednostavno ga volim! Pitala sam se sto... a i pitala njih jer mi je vise dosadilo da me posmatraju kao maloumnicu... neki se plase starosti... gledajuci svoje babe i dede pa ne zele da budu kao oni... meni najdraza osoba mi kaze da joj je u stvari frka sto u stvari na svaki rodjendan ukapira koliko godina ima tj. koliko je proslo od neke prelomne u zivotu a ona nije postigla to sto je planirala... neki se plase odgovornosti koje im odredjene godine donose... do 25. da zavrse fakultet. pa da se zaposle, pa do 30. porodica... neki se plase da nece moci vise da izlaze i da se provode...da nece to vise biti to... a ja... pa ja volim svoj rodjendan jer sam uvek delovala starije u odnosu na svoje godiste... ne po izgledu vec po karakteru i ponasanju... emocionalno zrela od recimo jos sa 15... uvek ozbiljnija i odgovornija nego drugi... Jedva cekam svoj rodjendan jer mi napokon dolaze one godine za koje necu biti previse ozbiljna... godine kad cu najzad ja moci da budem ja i kada moje ponasanje nece biti posmatrano kao starmalo... Eto zato jedva cekam svoj rodjendan! :)