Ja, jedva cekam svoj rodjendan!
Pisati ili ne pisati pitanje je sad...
Evo me posle dugo dugo vremena... kad pogledam svoja dva poslednja i jedina clanka koja sam postavila ne u trenutku kada sam ih napisala vec kasnije... vidim da su mnogo crni... bili su takvi i kada su bili napisani i kada su bili postavljeni i sada su takvi... a kako i ne bi bili pa ja sam se tada stvarno tako osecala! Od tada se kod mene u zivotu... licnosti nije nista fundamentalno promenilo vec sam samo ukapirala da ni jedan od tih dogadjaja nije bio kraj sveta i evo me tu jaka! Dobro ne bas jaka ali svakako jaca nego tada... Odraslija... dopustam da mislim o sebi da sam mudrija... iskusnija!
Dugo nisam pisala a to me opusta, sada je pitanje da li pisati ili ne... hocu li biti istrajna ili cu kao i uvek tvrdoglavo zaboravljati da radim stvari koje volim i koje me opustaju... i raditi nesto sto me samo prividno ispunjava... zbog cega ne znam ni sama...
Ne morate da date svoj sud tj. da kazete sta da radim... pitanje iz naslova sam vise postavila sama sebi... mada komentari podrske su svakako dobrodosli! :)
Do skorog pisanja!
Koliko gorcine moze da se sakupi u coveku nakon samo jedne neprospavane noci, iz iste gluposti iz koje je bila I neka od proslih neprospavana.
Bes se sakupi u jastuk, sva frustacija, stres I nervoza odu u izguzvani carsav, a tuga sa sve suzama iz ociju ispari od suvog vazduha u premaloj sobi koja je vise tamnica nego utociste od spoljnih uticaja.
Sta treba uraditi da se gorcina otkloni?
I kao da je neophodno da se ode na put u srediste sebe da bi se otklonio gorki koren nepoznate biljke koja je proteklu noc u coveku rasla, I baciti prasinu amnezije na onaj deo mozga koji je zaduzen za ne prisecanje, ili treba pustiti biljku da taman toliko naraste I kroz reci izadje kroz grlo I pocupa sa sobom svoj gorki koren a onda uraditi neku magiju da bi se otklonile posledice koje su reci ostavile na one iste ratare koji su to seme slucajno ili namerno I posadili.
Kako posle isterati gorku prasinu razgovora koja ce se tu vrzmati sigurno jos koji dan, a mozda nece ni nestati vec ce se pretvoriti u oblak u pogusiti sve aktere ove male ujudurme jer kako drukcije nazvati nesto sto se desilo zbog razlicitih stavova I navika I iz nedostatka obzira prema onome kraj koga si osudjen da odredjeno vreme boravis uz tonu kompromisa I odricanja,a da to I ne pruzis.
Posle svega covek ostane sam protiv svih, jer se svi ostali nekako udruze, a gorcina ne nestane vec nekim cudom preraste u tugu I ostane zauvek kao obelezje onog u kome je od samog pocetka I rasla.
I ispuni svoj cilj koji je od pocetka sama po sebi imala I napravi jos jednog tuznog I jadnog coveka na ovom svetu kao da ih nedovoljno ima!
Marija Filipovic
15.03.2008.
