Koliko gorcine moze da se sakupi u coveku nakon samo jedne neprospavane noci, iz iste gluposti iz koje je bila I neka od proslih neprospavana.
Bes se sakupi u jastuk, sva frustacija, stres I nervoza odu u izguzvani carsav, a tuga sa sve suzama iz ociju ispari od suvog vazduha u premaloj sobi koja je vise tamnica nego utociste od spoljnih uticaja.
Sta treba uraditi da se gorcina otkloni?
I kao da je neophodno da se ode na put u srediste sebe da bi se otklonio gorki koren nepoznate biljke koja je proteklu noc u coveku rasla, I baciti prasinu amnezije na onaj deo mozga koji je zaduzen za ne prisecanje, ili treba pustiti biljku da taman toliko naraste I kroz reci izadje kroz grlo I pocupa sa sobom svoj gorki koren a onda uraditi neku magiju da bi se otklonile posledice koje su reci ostavile na one iste ratare koji su to seme slucajno ili namerno I posadili.
Kako posle isterati gorku prasinu razgovora koja ce se tu vrzmati sigurno jos koji dan, a mozda nece ni nestati vec ce se pretvoriti u oblak u pogusiti sve aktere ove male ujudurme jer kako drukcije nazvati nesto sto se desilo zbog razlicitih stavova I navika I iz nedostatka obzira prema onome kraj koga si osudjen da odredjeno vreme boravis uz tonu kompromisa I odricanja,a da to I ne pruzis.
Posle svega covek ostane sam protiv svih, jer se svi ostali nekako udruze, a gorcina ne nestane vec nekim cudom preraste u tugu I ostane zauvek kao obelezje onog u kome je od samog pocetka I rasla.
I ispuni svoj cilj koji je od pocetka sama po sebi imala I napravi jos jednog tuznog I jadnog coveka na ovom svetu kao da ih nedovoljno ima!
Marija Filipovic
15.03.2008.
